Жалбена комисија Владе одлучује о жалбама државних службеника из органа државне управе, службама Владе и Републичког јавног правобранилаштва на решења којима се у управном поступку одлучују о њиховим правима и дужностима и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса.
Жалбена комисија је у свом раду самостална, ради у већима од три члана и примењује закон којим се уређује општи управни поступак. Жалбена комисија је дужна да одлучи о жалби у року од 30 дана од дана њеног пријема ако Законом није друкчије одређено, иначе се сматра да је жалба одбијена.
***
(Извод из Закона о државним службеницима)
II ЖАЛБЕНЕ КОМИСИЈЕ
- Заједничке одредбе за све жалбене комисије
Надлежност жалбених комисија
Члан 142.
Жалбене комисије одлучују о жалбама државних службеника на решења којима се у управном поступку одлучује о њиховим правима и дужностима и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса.
Жалбене комисије имају сва овлашћења другостепеног органа и примењују закон којим се уређује општи управни поступак.
Рок за одлучивање о жалби. Право на управни спор
Члан 143.
Жалбена комисија је дужна да одлучи о жалби у року од 30 дана од дана њеног пријема ако овим законом није друкчије одређено, иначе се сматра да је жалба одбијена.
О жалби на решење из члана 55. став 5. овог закона жалбена комисија дужна је да одлучи у року од осам дана од дана њеног пријема, иначе се сматра да је жалба одбијена.
Против одлуке жалбене комисије може да се покрене управни спор.
Врсте жалбених комисија
Члан 144.
О жалбама државних службеника из органа државне управе, служби Владе и Државног правобранилаштва одлучује Жалбена комисија Владе, а о жалбама државних службеника из судова и јавних тужилаштава - Жалбена комисија судова и Жалбена комисија јавног тужилаштва.
О жалбама државних службеника из осталих државних органа одлучују жалбене комисије које се образују њиховим актима.
Рад жалбених комисија
Члан 145.
Жалбене комисије су у свом раду самосталне и раде у већима од три члана.
Свака жалбена комисија доноси пословник о свом раду, којим поред осталог одређује број и начин образовања већа.
Жалбене комисије имају своје печате, према закону којим се уређује печат државних органа.
Број и положај чланова жалбених комисија
Члан 146.
Број чланова жалбене комисије одређује државни орган или тело надлежно за именовање и разрешење чланова жалбене комисије, тако да број чланова Жалбене комисије Владе не буде мањи од седам, а број чланова осталих жалбених комисија не буде мањи од пет.
Чланови жалбене комисије и, међу њима, председник жалбене комисије именују се на пет година и могу да буду поново именовани.
Чланови жалбених комисија имају право на накнаду за рад, чију висину одређује Влада.
Престанак дужности у жалбеним комисијама
Члан 147.
Дужност члана жалбене комисије престаје кад протекне време на које је именован, ако поднесе писмену оставку, навршењем радног века или разрешењем.
Уместо члана жалбене комисије коме је дужност престала пре времена именује се нови, до окончања мандата жалбене комисије.
Разрешење из жалбене комисије
Члан 148.
Члан жалбене комисије разрешава се ако несавесно врши своје дужности или ако је осуђен на казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним дужности у жалбеној комисији.
Члан жалбене комисије који је именован међу државним службеницима разрешава се и ако престане да буде државни службеник или му коначним решењем буде изречена дисциплинска казна.
Председник жалбене комисије разрешава се дужности председника ако је несавесно или неуспешно врши.
Против решења о разрешењу жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор.
Извештаји о раду жалбених комисија
Члан 149.
Жалбене комисије најмање једном годишње подносе извештаје о свом раду државним органима и телима надлежним за именовање чланова жалбених комисија.
На интернет презентацији државног органа који обавља стручно-техничке и административне послове за жалбену комисију, објављују се одлуке жалбене комисије о питањима која су најчешћи предмет одлучивања жалбене комисије у складу са прописом о заштити података о личности.
- Посебне одредбе о жалбеним комисијама Владе и правосуђа
Именовање и састав Жалбене комисије Владе
Члан 150.
Чланове Жалбене комисије Владе и, међу њима, председника жалбене комисије именује Влада међу државним службеницима који су дипломирани правници са најмање пет година радног искуства у правној струци, на предлог министра надлежног за послове управе.
При предлагању кандидата, министар надлежан за послове управе дужан је да води рачуна о њиховом познавању прописа о раду у државној управи и о управном поступку.
Именовање и састав Жалбене комисије судова и Жалбене комисије јавног тужилаштва
Члан 151.
Председника и чланове Жалбене комисије судова именује Високи савет судства, међу државним службеницима из судова.
Председника и чланове Жалбене комисије јавног тужилаштва именује Државно веће тужилаца, међу државним службеницима из јавних тужилаштава.
Посебна одредба о председницима жалбених комисија Владе и правосуђа
Члан 152.
Председници жалбених комисија Владе и правосуђа врше искључиво дужност председника жалбене комисије, као државни службеници, и после престанка дужности председника имају право да се врате на своје или друго одговарајуће радно место у државном органу.
Стручно-технички послови за потребе жалбених комисија Владе и правосуђа
Члан 153.
Стручно-техничке и административне послове за Жалбену комисију Владе врши Служба за управљање кадровима, код које се обезбеђују и средства за рад комисије.
Стручно-техничке и административне послове за Жалбену комисију судова врши Административна канцеларија Високог савета судства, а за Жалбену комисију јавног тужилаштва Административна канцеларија Државног већа тужилаца код којих се обезбеђују и средства за рад комисија.